Dan u životu fotografa

Svako fotografisanje bi trebalo da se isplanira, bar neki osnovni planovi kao što je satnica formalnosti, bitna dešavanja u toku dana itd. Sve ovo počinje danima pre fotografisanja, a nekada I nedeljama.

Dan pre fotografisanja počinje kao I svaki dan, poljubac za dobro jutro čim otvorim oči. Dalje sledi kafica I planiranje dana, kratki brifing o obavezama. Kada se sve to završi kreće provera foto opreme. Iako znam da je sve u najboljem mogućem redu, sve proveravam. Punjenje baterija za fotoaparat, formatiranje memorijskih kartica, čišćenje objektiva itd. Sve se to lepo uradi, polako I pažljivo da nešto ne promakne. Onda sledi pakovanje ranca. Jedan fotoaparat, drugi fotoaparat, jedan, dva, tri, cetiri objektiva, baterije, kartice I tako sve po redu. „A da ponesem I stative I bliceve I trigere I kisobrane? Ko zna kakvo će svetlo biti na lokaciji”… Ali, I to mora da se proveri. Kada je sve spakovano, sklonjeno sa strane, a ja još jednom uveren da je sve u najboljem mogućem stanju, dan može da nastavi svojim tokom.

D-day počinje uobičajeno, samo ovaj put umesto poljupca, dobijam mokar pseći jezik preko pola lica…I to je sasvim u redu. Nakon jutarnje kafice I brifinga, I još jednog umivanja,  sledi nova provera opreme, sve od A do Š. Spremam garderobu, još jednom prolazim planove I detalje fotografisanja. Oblačim se I krećem. Posle nekih 5 minuta vožnje, kroz glavu mi prolazi misao „Da li si sve spakovao?”, počinje unutrašnji monolog. „ma jesam, 100%, dva puta sam proverio. A kartice? Čoveče nisam spakovao kartice, formatirao sam ih ali ih nisam spakovao.” Tog trenutka nalazim mesto gde bih stao van puta I naravno izlazim da proverim ranac. Kartice su tu, dobro je. „A baterije?” Ne mrzi me, proverim I baterije, tu su. Ulazim u kola I nastavljam dalje. Uvek stignem malo ranije na lokaciju kako bih proverio svetlo, uglove, prostor itd. Mozda je neki deo prostorije taman pa ću iskoristiti one bliceve I kisobrane sa stalcima koje sam spakovao. Nakon kraćeg odmora, raspakujem opremu I krećem sa fotogarfisanjem. Prvo fotografišem dekoraciju I prostor, dok nema gostiju da se malo zagrejem. Kada to završim stižu I klijenti. Razmenimo nekoliko prosto proširenih rečenica I onda sve počinje. Stižu prvi gosti. Prostor se polako puni, pravi se gužva. Dobro je da sam sve to izfotkao dok je bilo prazno.

Prisećam se svih onih detalja I satnice. Najbližim I najdražim gostima posvećujem malo više pažnje, ali ko je ovde ko? Ukapiraću u hodu…ovo retko ispadne kako treba pa tetka postane sestra ili sestra postane kuma (naravno ukoliko dobijem ove informacije pre fotografisanja, to mnooogo pomaže)… Sve se to ispravi u roku od sat maksimalno dva.

Negde u toku dana se rade i grupne fotografije i tada uglavnom povežem ljude I rodbinske odnose ako do tada nisam. Takođe, tu su i sve ostale formalnosti koje moraju da se zabeleže kao što je torta, ples i slično. Ove formalnosti se ne ponavljaju I zato je vrlo bitno da je oprema u savršenom stanju I spremna za akciju.

Kada su sve planirane formalnosti prošle, imam potpunu slobodu da beležim spontane trenutke I interakcije gostiju. Tada nastaju najbolje fotografije po mom mišljenju. Ove fotografije prenose sirovu emociju, prenose atmosferu I nakon nekoliko godina probudiće lepa sećanja.

Uglavnom se krečem svuda, provlačim se pored ljudi koji đuskaju, saginjem se, nekada me počaste I laktom u glavu, naravno slučajno… Kružim oko ljudi I pratim situaciju. U ovom delu dana vrlo je bitno da budem svestan svog okruženja I da predviđam neka dešavanja. Tada mozak radi 300 na sat (kao da do sada nije) a dešavanja prolaze brzinom svetlosti I uglavnom imam samo jednu priliku da to zabeležim. Kartice se polako pune (one koje sam tri puta proverio) a dan se bliži kraju.

Pakujem svu opremu koju sam raspakovao, proveravam da li sam sve spakovao I krećem kući.

Sve što fotografišem, automatski se čuva na dve kartice istovremeno. Ali, pošto to nije dovoljno, čim dođem kući, sve fotografije kopiram na PC I na backup hard disk. Sad mogu mirno da spavam.

Sledeći dan počinje postprodukcija. Biranje svih onih fotografija koje sam napravio, nekada I nekoliko hiljada. Lagano pregledam sve fotografije da mi neka ne bi promakla. Kada izbacim oko 30% fotografija, jer uvek se nečija ruka nađe u kadru, krećem sa obradom. Neki put je to samo osnovna obrada kao što su boje I osvetljenje, a nekada I detaljno sređivanje u photoshop-u.

Odmah nakon obrade (što neki put potraje I do dve nedelje), radim upload na online galeriju I backup na još jedan hard disk. Daljom logistikom Vas ne bih zamarao. Ali ukratko, tada se uglavnom radi štampa, sitne ispravke po želji klijenata, kreiranje foto bukova itd.